Sirena - Filip Perić

Sirena 

More zapljuskuje obale tvoje siluete,

talasi miluju tvoju kosu,

i u njoj se mrse,

dok me tvoja pesma zove,

pesma što uspavljuje more.

A more ko more mornare mami,

da plove i traže izgubljeno blago,

duboko u moru skriveno blago,

tu kosu koja talasa ispod talasa,

taj osmeh koji uzburkava more

i pogled koji zaustavlja vreme,

taj opojni glas morske sirene.

Dok galebovi preleću, bude me iz sna,

zovu na nebo i visine kojima oni lete,

ali ja ne čujem ništa osim tvoje pesme,

koja me zove vraća u snove.

U te dubine očiju tvojih gde neko drugo sunce sija,

u potpunom mraku tad mogu da vidim,

jer me tvoj glas vodi do većih dubina.

Tamo gde galebova nema,

više me ne traže niti me zovu,

jer talasi sada od njih me dele,

talasi koji me sa tobom spajaju,

dani i noći sad su postali more,

i sve što čujem je tvoj glas što me zove.

I jedini strah je da ne čujem više

taj glas što me vodi kroz snove,

taj glas sirene koja me zove,

jer sve što imam to je njeno more,

taj glas i silueta koja polako postaje jasna,

i ide ka meni,

dok more i obala postaju jedno,

dok se nebo i dubine spajaju,

a tvoj me glas i dalje zove!

Filip Perić

___________

Foto: Free NET