Školjke
„Jesi´l umna – il´ nerazumna?“,
oduvek su se pitali,
i sami davali odgovore.
Prodavačice čarapa i pozamanterije,
šrafovske robe na kilo.
Priučeni nastavnici s večernjom školom,
Partijski bukači. Ogovarači, sude o
tuđim dušama. Kroje sudbine.
A, kamenje je uvek tu, ´fala Bogu...
Svuda, po lepom gradu: kamenje i školjke*
Kompleks, bes, omraza,
„drukčiji“ tako prolaze...
Al, nisu udarci, kamenje, ni rane od školjki*,
do kosti bele.
Bolelo je 100 000
neuzvraćenih pozdrava i
blagoslova,
što vam mlada izrekoh.
Do kosti su strugale* klevete,
neuzvraćeni pozdravi
-
u srce strele.
I, bar da vam bi vajde...
Danas... razmišljam: valjda:
nisu znali šta rade.
Ana Pravilović
*Hipatija, starovekovna aleksandrijska naučnica i filozof, koju je rulja kamenovala, i meso joj školjkama sastrugala s kostiju, do smrti.
_____________
Foto: Free NET
