Slika
Bio sam na izložbi savremene umetnosti
Stao kraj jedne slike
U stvari praznog rama, u praznoj sali
I dugo gledao unutra
Ne znam zašto sam to radio
Ali, nečeg je bilo tamo.
Onda sam primetio da s druge strane
Bujicom nailaze ljudi u prugastim odelima
Sa džepnim satovima koji sviraju šlagere
I riđim puslica frizurama.
Žene sa ekstravagantnim nakitom na sebi
Velikim zelenim šeširima
Na kojima su se parili mladi fazani
I koje su na povodcima vodili male crvene majmune.
Bila je to neobična, čudesna slika.
Onda sam začuo komentare te živopisne publike:
Pogledajte samo genijalnost te jednostavne pojave
Čudesne običnosti i nepretencioznosti koja osvaja
Te neponovljive slike koja ubija scenom života u praznini
Tog bizarnog, svedenog naslova koji rastužuje posmatrača:
”SLAVKO”
Neponovljiv doživljaj draga, ova slika nema cenu!
Začu se glas gospođe
sa prepariranim mošnicma pavijana na ušima
Oklopima armadila na ramenima,
i sasušenim prstima berača pamuka oko vrata.
Ah, kako je Bog nekome podario
takvu lakoću jednostavnosti života !
Slavko Mali
______________
Foto:
https://br.pinterest.com/