Slovo o ljubavi
Između nas je Veliki kanjon
I olujna noć, Aqua alta...
Memljive zidine, što udišu gat
I lome val.
Hiljade golubova sleću na trg Svetog Marka,
Oblaci straže nad Marijinom kupolom...
A ti me gledaš sa one strane molitve,
Gde dopiru samo odricanja.
Između nas je Zid plača,
Gestimanski vrt, Put suza...
Horovi heruvima u zlatnoj odeždi,
Liturgijski zvon: - Aliluja!
Sinajska gora i plameni oganj
Iz kupinovog žbuna,
Što Mojsiju Gospoda nesagorivo prokaza.
A ti me gledaš zemaljskim očima,
Što bespravno sude i presuđuju.
Između nas je Plava grobnica,
Ostrvo Kerkira i sasud kiparski...
Gde Sveti Spiridon s mačem u ruci,
Potapa lađe Agarjana,
I telo bestruležno njegovo mirotoči.
Gore limunova i retki cvetovi,
Što niču iz lobanja solunskih junaka...
A ti me gledaš malodušno,
Zlopamtivši samo sopstvene zablude.
Između nas su carski vrtovi,
Japanske trešnje i viseći mostovi,
Jezera iz kojih šušte lokvanji...
Paravani, gejše i samouki ratnici,
Pirinčana i polja šećerne trske.
I zov monaha s neprohodnih planina,
Što žive od sunčeve svetlosti,
Ogrnuti samo mudrošću života.
A ti me gledaš kao grešku,
Koja se ni u nagoveštaju desila nije.
Između nas su reke, brda i pustinje,
Stepe, prašume i slapovi vodopada,
Što stene dobrovoljno gone u smrt...
Okeanski visovi i morske panorame,
Bakreni zalasci, što iz pehara
Po nebeskom platnu posipaju sunčevu krv.
Između nas su čudesa Zemlje i milostivi Bog.
A ti me gledaš bez sluha,
Do tebe ne dopiru molitve.
Ali njina te blagodat celiva.
Nevena Milosavljević