Spokojstvo
Ako me oblaci tišine
pokriju,
i u mir neprozirni oviju,
izvadiću iz snova
sve usnule zvezde,
što kolevka behu
mojih neispunjenih želja,
skrivenih duboko
u džepove čeznje,
nametnutih mirovanja,
dok kroz dušu dišu,
bespovratna čekanja.
Istančano spokojstvo
ne unosi mi mir,
jer zagrljaj sunčane obale
je moj krajnji odabir.
A misao skamenjena,
u grlu čeka,
da kad jednom
utihne sve,
duša moja u večnom traganju,
stigne do sunčane obale.
Natalija Novaković
