Srodne duše - Kristina Janković

Srodne duše
 

Pogledaj u sebe, ti što se spandjavaš sa djavolima, dok pleteš uspavanku noći  dogovori se za dogledno vreme da vam se pogledi sretnu pod jorganom strasti. Ti nikad nećeš znati za jutra u kojima ona grize svoje usne, do krvi, izranjavane kao da su je kljuckale ptice a mačke mjaukale po čitavu noć pod prozorom, ne dajući joj san na oči. Tebi je bila oličenje tvog sna, tvoja ljubav je prerasla sve granice, i porasla do neba, osećao si sreću kakvu nikad pre nisi spoznao, znao si da je ona ta, jedina, najbolja, pored desetina drugih koje su završavale u tvom krevetu. Imala je ono nešto.

Ustala je, i ne gledajući se u ogledalo, jer je mrzela svoj odraz u jutarnjim satima, umila se i našminkala tako brzo i precizno i potom otišla na posao. Za ljubav je isuviše kasno, suviše si matora, govorila je sebi pokatkad dok je gledala u odraz svoj u staklu autobusa kojim se vozila. Prešla si već četrdeset, nema šta da tražiš, da očekuješ, umri dosado, umri, kad nisi kadra voleti nikog, kad tebe niko voleti neće,  jer je tvoje vreme prošlo. Radila je kao krojačica, nije znala da li je zvuk mašina umiruje ili razdražuje, a svoju nervozu je ubijala tako što je pušila i pila kafe dovoljno da otruje pola komšiluka. Ponekad bi petkom odlazila na po jedno piće u kafanu s posla, sa svojim drugaricam, koje se pretvaralo u celovečernju pijanku. Sve su one bile raspuštenice, samo je jedna bila udata, ali se slagala sa mužem kao rogovi u vreći. Zašto je samo nju mučio taj neizdrž, ta želja za nekim a znala je i za kim, za prevarantom, za onom gadnom muškom kurvom koji je pijanac veći od nje, koji to nikad priznao ne bi, taman ga obesili. Govorio je da nije ni pušač, iako je tamanio cigare ko da je furuna, ali to je bilo nekad, kad nije znao da li je to obična cigara ili gandža koju je često uvijao, i potom delio svima jer mu otac beše bogat. Kako ju je samo gledao! Gospode! Nije to bio pogled požude, kojim su je tako često čašćavali drugi muškarci, gledao je u nju kao u boginju, sa toliko nežnosti i ljubavi, taj se pogled nije mogao namestiti. Da, on je bio taj. Bili su srodne duše, tako se zovu dvoje kad se sretnu kao da se oduvek znaju, da su im misli i duše isprepletani i da jedno bez drugo nikako ne mogu.

Vidi, vidi kakav si. Gade jedan neotesani sa trodnevnom bradom, sav zarastao u čekinjastu grubu dlaku, po ceo dan petljaš sa nekim alatom, popravljajući tudje krševe, što ti je neko doneo, peglu, razne male kućne aparate, frižidere, šporete, po struci električar, radiš sve što ti dodje pod ruku. Da li si ikad voleo? Počešao si se po glavi, i slatko nasmejao, a onda ti je tegoban, mutan oblak prešao licem, u nekakvom grču, kao žaleći za nečim. Uzeo si flašu rakije što si držao iza jedne umazane mašine koja nije radila, mašine koju si davno koristio za pravljenje ključeva, potegnuo se i prodro se:- Ženo, kafu!- zatim si izašao iz svoje smrdljive radionice, seo na klupu pod lozom, koja tek treba da da sočno groždje, pogledao u nebo, koje je blještalo od vreline i obrisao znojavo čelo nadlakticom a potom i krpom koju je donela ona koju si "voleo". Sela je i sa tobom popila kafu, gledajući u tvoje ruke, sa zaobljenim prstima i crnim noktima, pričajući tako mnogo, dok je nisi opsovao i oterao. Nisi je ni slušao da bi znao o čemu je brbljala, ali njen glas te je toliko iritirao, piskutav i na momente kreštav.  Ona je besno zamahnula krpom, terajući muve ostavljajući te da sediš sam, da bi ti se, već minut kasnije,  pridružio komšija, koji je mogao otac da ti bude.- Jeli Pero, da li si ti nekad voleo? - upitao si ga, ne znajući zašto si ga to uopšte pitao.- Ja, pa nisam, žene su ti nevolja. - odgovorio bi starac kroz šuplje zube.- A zašto Pero moj?- Pa zato što sve one imaju neki mali otrov koji drže pod suknjom, i sipa ti u kafu kap dve i ti poludiš.- Pa jes, imaš pravo.- nasmejao si se, a onda zaćutao. Mutilo ti se u glavi pa si se umio na česmi, povikao: - Hoće li više taj ručak? - osetivši miris pečenog mesa koji se širio svud po dvorištu i rekao Peri da moraš da radiš.

Pogledala se u ogledalo, jer su joj drugarice našle nekog finog da izadju, i zaključila je da nije toliko loša. Kosu je pustila, obukla haljinu sa dubokim dekolteom i nazula potpetice i to je bilo sve. Došao je po nju, i smestio na prednje sedište kola koja su ličila na kokošarnik. Nije bio ni mršav ni debeo, ali je pričao kao tri žene, hvaleći svoja kola i posao, jer je držao neko skladište repromaterijala sa svojim bratom. Razvodio se već dva puta i sad je tražio neku solidnu žensku, tako je baš rekao, da bi sa njom izgradio stabilnu zajednicu, i već je osećao da je ona njegova srodna duša, jer ćuti i aminuje sve što on kaže, a žena i treba da bude tako pristojna kao ona, da ne priča puno i da pusti da je muškarac vodi jer je tako uslovljeno od kako je sveta i veka. Fino su večerali, ona nije zapalila cigaru, ali onda je gucnula malo vina, i to se pretvorilo u dve čaše pa ubrzo i u pola litre vina, pušila je i pričala mu razne gluposti, a on je naprasno prestao da jede i gledao u kakvu se to vešticu pretvorila ona fina ženica iz kola. Dovezao ju je do kuće, otvorio vrata pružajući ruku preko nje, i rekao:- Ne mogu da te pratim, žurim. - a onda odjurio. Gledala je za njim, pa slegla ramenima i ušla u kuću, sela na krevet i najednom suze su krenule sam od sebe, da li od besa ili tuge, nije bilo važno: - Srodna duša, gde si ti sada moja dušice, noć je zvezdana, a tebe nema, Nemaa te, a verovala sam ti, dala ti poslednji udah, život sam ti dala, sve, mislila da si ti taj, tako pažljiv, nežan, pun ljubavi, a to je trajalo dok nisi osetio da sam tvoja skroz, pa tako skroziranu i ogoljenu si me bacio pod noge, smejući se, jer bila sam osvojena, jedna u nizu, i najzad odbačena.- Zagrlila je flašu i gledala u prazan zid pred sobom. Kad se smirila, ustala je, sklonila flašu i zaspala tako čvrsto, da je ni košmarni sni nisu mogli probuditi.

Jednog jutra je došao tvoj prijatelj iz mladosti,  na motoru, oživljavajući sve vaše uspomene u vezi divlje mladosti, i rešili ste da se taj dan opustite malo, pa si izvukao svoju Hondu iz garaže, koja je jadna ležala usamljena prekrivena nekom istrulelom ceradom, ali motor je radio besprekorno. Vozili ste se širokim drumom, osetio se živ kao da te je neko odjednom izvukao iz močvare na svetlost dana, i osetio se veoma sretnim. Vožnja je trajala celog dana, ali nisi osećao umor, odmakli ste daleko od tvog mesta, pred vama su prolazila polja, kuće, ulice i stigli ste u neko mesto, koja ti se učinila poznatim kao da si bio tu nekad. Ušli ste u prvu kafanu sa starim drvenim prozorima i vratima, adaptirana i prilagodjena današnjem vremenu. Drveni stolovi, pod od sitnih kamenih blokova, i posvuda slike konja i čamaca. Seli ste za sto u uglu i poručili od visokog suvonjavog momka rakiju, teleću čorbu, roštilj, salatu i počeli da se prisećate svega što ste radili kao mladi. Konobar je odneo porudžbinu kuvarici na zameni, a ona je brzo servirala hranu u činije i ovale, i nastavila da radi u kuhinji. Konobar se izgubio u magacinu sa pićem, pa pošto je bila gužva kuvarica je odnela hranu gostima. Kad je sve stavila na sto, gledajući u hranu, podigla je pogled i susrela se sa tvojim. Nisi je prepoznao, samo si se ljubazno nasmešio, kao i obično što radiš kad vidiš zgodnu ženu. Otišla je u kuhinju, kuvarica na zameni, uzdahnula duboko, sa čela joj je curio hladan znoj, mislila je da će se onesvestiti, pa se nagnula nad sudoperom, nasula čašu hladne vode, sasuvši u suvo grlo vodu, kad je začula muški, napukao glas iza sebe:- Nisam te zaboravio, Kasijana!- Nije mogla da se okrene ka tim izdajničkim očima, srce joj je udaralo kao ludo. "Glupa si Kasija, mnogo si glupa, kako možeš tako da drhtiš pred tim izdajnikom, crkni!" Jedva je stajala na drhtavim nogama, pa se okrenula ka njemu, dok je on blenuo u nju otvorenih usta. - Tvoja srodna duša je umrla odavno, ja tebe ne poznajem.- pa se polako odmakla od sudopere, uzela svoju torbicu i krenula ka izlazu.- Zbogom, konačno zbogom.- rekla je dok je on i dalje gledao nesposoban da se pokrene.

Kristina Janković