Sto prva ponoć
Ophrvana patnjom
U sto prvu ponoć po rastanku
Suočena sa mogućim ludilom
Okupah se varljivom mesečinom
(i nepouzdanim zaboravom)
I sa sebe sprah sva bolesna sećanja na tebe
I na sva imena ljubavi kojim si me zvao
Izbrisah iz duše poslednja i najveća tri
Na koja sam se odazivala tebi (i sebi) juče
“Živote
Ženo moja
Ljubavi”
Legoh bezimena u kovčeg kamenog sutra
I preklopih knjigu bez pesama na prsima
Sa nadom da ozdravim od tebe ili umrem
I ne dogodi se ni jedno
Varljivi mesec i (ne)zaborav
Nisu isprali iz mene tvoje ime
Kojim me proziva poezija
I viče iz juče
"Pevaj ga ženo
Život si
I ljubav
I ja
Dokle ga pamtiš
Pamtim te
I svedočim da te ima"
Nena Miljanović