Stoletni kamen
Ko kaže
da kamen je nem
i dušu svoju nema
Hodam i osetim
osetim korake
teške i lake
misli nečije
oko mene vijore
i šapuću
šapuću tiho
meni u Dušu
I čujem
čujem glasove mnoge
koji tiho meni čujno
pričaju
pričaju svoju priču
koju osetim
osetim duboko u meni
I znam
znam da do zelenog izvora
u meni tiho su ušle
i radost mi raspršile
Suze tiho klize da
ne remete te glasove
koji vekovima su tu
bivanje bili
I sada šumore
šumore
o večnosti postojanja
Na zidine Starog Bara suze Jednosti klize.
Dragica Tomka
___________
Fotografija: Dragica Tomka
