Svejedno – Tijana Iloski

Svejedno

Znam ti mladeže
Koje u očima kriješ
ono neželjeno kad slutiš.

I znam ti drhtaj
na vrhovima prstiju
kada istinom najgorom
mi laž prećutiš.

Znam ti broj koraka kojim
neprobojne zidove rušiš

I znam ti ruke kojima
U zemlji jalovoj sve sakupiš

Vezujući

Drvo za kamen
Kamen za dušu
Dušu za nebo
Mene za sebe.

Al´ tebe ne znam i neću.

Znam ti miris znoja
Dok kožom
koži pretiš

Znam ti otrove surove
kojima se nedozvoljenom svetiš

Znam ti strahove strašne
Ispod pupka koje kriješ

Znam ti snove sve odreda
u kojima me uporno kuneš

Znam ti i usne lažljive
kojima obećanja pišeš

I nebu kad daješ drvo
I drvetu kad daješ koren
I korenu kad daješ mene
I meni kad daješ sebe.

Al´ tebe ne želim i neću.

Znam ti sve tuge mračne
Koje te živog jedu.

Znam ti i sreće koje ganjaš
Znam svaki trenutak
U kojem budan sanjaš
Horizonte bez trunke prašine

Znam ti i vatre
kojima slamaš
ono malo preostale tišine

Znam ti semenje
Iz kojega nebo
u visine dižeš.

Znam ti meso
Kosti
Žile

Znam ti ožiljke
Rečene i prećutane

Znam ti i one
Vesele trenutke pre kiše

Znam ti i kišu
Koju grlom gutaš
Poslednje kad je.

Al´ tebe ne znam i neću.

Znam ti sve noći
Duboke
Guste

I znam ti sve posrnule trenutke
pred zoru kad modrost
probija kroz pore.

Znam ti boje
muzike svake
i sve nijanse one tvoje sive.

Znam ti sve želje
koje su bile.
Znam i one
koje neće biti.

Sve ti znam.

Al´ tebe neću.

Tijana Iloski