Tako nekad biva
Ćutali su dani
i kasnila jutra,
slivale se kiše
u kosu i njedra;
prošao me nisi,
i nisam te prošla,
tako nekad biva
tako srca tuku
kad se ćutnja krije
u riječi i oku;
tako nekad biva,
kad ne sviće sutra
na prozore naše
i na naše dlane,
sljubljene u klupko
nepomičnih sanja...
Tako nekad biva
kad zaspi plamičak
što se ljubav zvao
pa zasvijetli baklja
i zapeče rana,
u neki čas zao...
Pa zaplače pjesma
i u pjesmi stih,
zacvile koraci
i njima daljina
prošao me nisi
i nisam te prošla...
Meliha Miljević