Tebi moja rođena – Natalija Novaković
Tebi moja rođena
Ja sanjam otvorenih očiju,
o zemlji jednoj,
na jednom brdovitom
komadu planete,
gde počinju moji snovi,
još kad bejah dete.
O zemlji punoj
borovih i javorovih šuma
u kojoj ne bejaše puta,
do prašnjavog kolskog druma,
prostrane rascvetane livade,
mirtom odišu,
I u svom bogatstvu boja,
na ljubav mirišu.
Potoci bistri,
vodopadi nikad sneni,
kao blistava svita,
bogata vodom
rečna korita.
Zrela polja pšenice i raži
kosaca traži,
da u drvene ambare
zrna hleba odloži.
Mnoge te tudjinske noge gaziše,
krvlju dece tvoje
zemlju ti natopiše.
Podigni sada svoj glas,
uspravi svoj viti stas,
i ne daj da robom budeš,
I za tudji vagan mreš.
Nebo nad tobom
Kao ogroman zreo žir
nudi ti u svom beskraju
večni mir.
Natalija Novaković
______________
foto: www.in4s