28.11.2019.
Poezija
Tišina - Zdravka Pap
Tišina
Tišina uspavljuje san
cipelom škripi po snegu
zaborav traži u reči
kaput od kašmira nosi
pesmu peva u rukavu
ćuti i smeje se tragu
ptici kad leti po krugu.
Tišina tihuje u strahu
dok bubanj udara u staklo
spremaš je za izlazak u bespuću
nosiš sa sobom karmin
da precrtaš usne kad kažu
a treba da ćute u nadahnuću.
Tišinu kriješ u jastuku
i čekaš da usni u mraku
nagni se da vidiš
gde su se sakrili crvi
što gamižu ko ljudi
i pitaju kad će tišina
da naredi da ćute
onima što nemaju
šta da kažu.!?
Zdravka Pap
