Tople usne - Goran Matić

Tople usne

Šta ostaje na mestima gde sam te voleo
Dok tražiš toplije usne
Ti tvoji prsti od magle,
Naše senke što traće vreme tražeći dom,
Dah što mi se s jutra zagubi u plućima,
Zvuk lopata što zakopavaju moj san
u neobeleženi grob.

Ti tražiš toplije usne misliš da ćeš ih naći
I da će biti ko oni vreli crepovi što smo zimi
gurali u krevet da bi zaspali.
Ti ne slutiš koliko sam ljubavi sakrio u šupljinu reči.
Moje su ruke porasle da bih te voleo
Moje su oči postale perje u tvom jastuku da bih te gledao.

Ti tražiš tolije usne
I ne znaš gde su te dečije oči ispustile prvu suzu
I ne znaš zašto je morala ispariti na mom dlanu,
Ni koliko je bilo krhko to biće koje se zove Ti i ja.
Sad imam tišinu pred koju ne smem stati
A samo ćuteći mogu podići sidra
za plovidbu koja neće doći.

Otići ćeš i tražiti toplije usne
Budi hrabra i upornija od vode
neka ti jutra docrtavaju osmeh,dok sve zaboravljaš.
U proleće rode će preorati nebo
i nići će tvoj glas negde u meni
posle neke tople kiše.
Tada ću podići glavu i pogledati u daljinu,
poželeću da te ugledam
kao što slepi žele videti boje.

Goran Matić