Траг
Пошла ноћас по твоме трагу,
стопала боса у отиске стављам,
стаза та нека ме носи и врагу,
сенку ти видим ал´ се не јављам.
Веровала да на мене си љут,
све схватам на ногама крвавим.
Не би тако тежак бирао пут,
да могла сам да те заборавим.
Свом ћу снагом да пожурим,
кроз таму ћу те негде стићи,
луда од чежње ево већ јурим,
без мене нећеш никуд ићи.
Све смислила шта да ти кажем,
будало која би да ме штеди!
Срце никако не могу да лажем,
њему само наша љубав вреди.
Весна Зазић