09.07.2019.
Poezija
Trave zaborava - Nerandža Nena Kostić
Trave zaborava
Jednom, kada se vedje
umore od lukova iscrtanih čudjenja.
Kada usnama dosadi
nesnosno obnavljanje suvoće.
Jamice kada postanu
modre,
zaliće se oči krajolicima
sasušenih cvetova.
Ti ćeš tada biti dovoljno daleko
da udahneš moje propadanje.
Bićeš mlad rosnoj livadi od prvog košenja.
Molim te, da o meni,
pticama govoriš lepo...
Da prećutiš, koliko smo mrava zgazili
nehotice.
Ne usudjuj se da braniš popcima
pesmu.
Možda ti za vratom padne neka pepeljasta mesečina,
pa ti plavo ne oprosti
postavljene brane izmedju nas...
Jednom, ne bih da ti budem pod kožom
dok te želja povuče da usnama
dodirneš mi vedje...
Nesnosno probošće mi dušu
padanje zvezda, po travi zaborava
Nerandža Nena Kostić
