U čemeru htijenja
Pođimo aprilom,
Po zaleđu sreće
Otvorimo vrata umornih htijenja
Pa da jednom prođe
To što biti neće
I otmimo glasje
Tuđih violina,
Iscrtajmo dugu
Najtamnijoj tami
Kad zajeca pjesma
Starog Ciganina,
Nek zapljusnu zvuci
Duši što ih mami.
Porosimo rosu
Zastor nek´ se spusti
Jedan dugi pljesak
Prkosu, ponosu
Zaspimo k´o lišće prosuto po putu,
U starom i trošnom
Požutjelom kaputu.
Nek´ život ne ište
( I mi ćemo stati )
Ono što mu nismo
Bili spremni dati...
Mirjana Barać