19.08.2020.
Poezija
U gradu lutaka - Nataša Sogić
U gradu lutaka
Spavala sam u gradu lutaka
na jastuku mašte
haljine im šila,
spremala za bal..
Sve su bile plave
sa nebom u očima,
i sve tužne kao ja...
Nisu znale da se smeju
na licima im stajala grimasa
pitala sam mamu
zašto mi je kupila lutke
koje stalno plaču?
Rastrzane uvek
utorkom i petkom
cepaju čipku,kidaju karnere,
a tako ih lepo obučem,
i učim u kom smeru
ne smeju da krenu…
Plašim se
da spavam sama
u gradu lutaka
ljute me razmazani prozori,
i parčadi razbijenog stakla…
Sav taj nered u duši
zbog pogrešnih trenutaka
nastanio je u njoj
bezbroj istih lutaka…
Više ne mogu
da upitam mamu gde je
ona jedina
što ume da se smeje..
Nataša Sogić
