U kori bagrema
Od našeg prvog susreta
Na vijugavom puteljku
Prema nebeskoj poljani
Ja sam trećim okom
Videla odlazak tvoj.
Ne brini za mene
Putuj jer moraš to
Uz moj blagoslov...
Kroz drvorede, kroz šumu
Listopadnu, bagremovu
I više, gde slušali smo
Kako bor za jelom
Uzdiše i ona mu svoj
Ponos povija s´ljubavlju
Neopisivom, do
Drvenih kolena, korena...
Sećaš li se kratkog razgovora
U tri daha našeg viđenja
I obostranog zaključka
Da drveće ima sreće jer živi
Bujno dok ga ne poseku
Ili se pod vetrovima ne slomi
I tada, iz panja listom životom blista...
Nije kao mi, ljudi, koji i
Beživotni životare
Blagosloveni u zaboravu
Praznih srca nastave dalje...
Moja majka je zasadila bagremar
Jedne zime dok nisam se još rodila
Na bregu iznad starog ribnjaka
I raspevanih slapova izvora
Seti se kroz moja sećanja,
Pogledaj i shvati
Zašto volim beli cvet
Blizu Sunca s´proleća
Zašto predano srcem
Moje biće, krv, listanje
I prelive svih šaptaja
Zelenih žiĺica oseća
Kao opoj kolanja
Poja venama svojim...
Od jednog nevinog vrenja
S´ kraja avgusta otkrila sam
Mističnu privlačnost broja tri
I uverih se ponovo kada smo se sreli
Slučajno prema plavoj zemlji
Gde oblaci u pticama žive
Gde ptice pevaju pijući mesečinu
I pletu venčiće od sunašca
Za ruse kose zelenih
Drvenih kćeri i sinova
Oblih, hrapavih tela
I nežnih kora- kože...
Paganski zborim...
Oprosti mi, Bože.
Oprosti i ti, dragi
Što sam odabrala suze
U smoli teku mi niz grane
Pod mirnim svodom...
Primih u svoju dub kukavicu
I priklonih se njenoj mudrosti
Umesto veri tvoje ljubavi
Koju ubijaš svesno u očaju
A ja je u belo uvijam
I polažem u lišće opalo
...da u mladici bagrema
Dva bela još jednom,
U smiraju svih naših tišina
Posmatramo očima duge
Očima bolno lepih oniksa
Njihovo listanje u Maju...
Od našeg prvog susreta
Na vijugavom puteljku
Prema nebeskoj poljani
Ja sam trećim okom
Videla odlazak tvoj.
Ne brini za mene
Putuj kuda i sa kim moraš
Uz moj blagoslov
A ja ću ostati tu kao
Urezan mali broj tri
U koru bagremovu...
Vesna Sara Tasić
