U nikad
Vrisak nemi u oku počiva
jeka tmine što reči odnosi
krik usana čemerom zaslađen,
vinom crnim što ispija čaše,
dimom sivim kroz sivilo naše.
Možda čuo, nisi saslušao
drhtaj srne u šumi dalekoj,
otrgla se, pobegla kroz vreme
rečju nikad u nekad usnila.
Žaklina Bagaš