U polju makova živiš
Možda si zaspao noćas u dugoj kosi Ive
Koja se nadvila nad´ te nežno ti lice dira
A u dnu moje duše sad tužna harfa svira
Nižu se setne slike ko da će da ožive.
Možda te ona ljubi, miluje tvoje veđe
Koje sam sanjala dugo, da mi se nežno sviju
Šta li to daleke noći od mene opet kriju
Ko li mi tebe krade, satkanog od nežne pređe.
Da l´ ona slutiti može, kakve se bitke biju
U našem polju tišine sa kopljem probodenim
Da l´ vidi na tren senku u tvojim očima snenim
Kada kroz neku slutnju naiskap tugu piju.
Da li si zaspao s čeznjom il´ kraj nje mirno spavaš
U polju makova ziviš, u meni obitavaš.
Nada Karadžić