U senci pesme
noć i jedan poljubac
reč kao uteha bližnjih
nadmoć raskoši dodira
stojim nad liticom ponora
sapleten na tvoju zamišljenost
volim svaku sliku u letu ptice
misao koja treperi iz srca
nežnosti neosvojene priče
bezbrižan na slatke varke
nepromišljene reči ogrlice
samo oni koji znaju da vole
toga treba da se drže
dok ostali bacaju prazne reči
poglede šarene klupe iscrtane
u senci nekog starog drveta
obasjan tišinom ptičije pesme
u senci prohladne i nežne pesme.
Srećko Aleksić