U tami
Svetlo je tiho, većma se i boji
straha mu odelo moje srce kroji
skriveno i ono krvlju grešnom, milo
odaje ga bojeno stihom tvojim bilo.
Opet i opet, da ne saznaš ni ti
stih u glas umotam, lepo mi je kriti
već ga svojim zovem, miriše po tebi
suza vrela kaplje, stih mi lice žlebi.
I iz stiha na me tople usne spuštaš
kao oblak letnji vreo dah ispuštaš
kraj uha, da gorim dok stihove čujem
kroz njih, tebe, u tami još milujem.
Danica Terzić