Učitelj tišine
Kuća moja
tišinom snežnom zavejana
ima ključaonicu
sa violinskim ključem,
a ja dve note
od kojih jedna sa mnom živi,
a drugu puštam
da sazvučja traži
sa notama skitnicama
sličnim njoj.
Dugo između njih
slušam
starog mog učitelja tišine
kako podiže tegić na metronomu
i mrmlja kako težina
uvek je na vrhu:
što teže – to sporije i dublje,
baš kao život.
I pitam se
sa koliko li će bešumnih tonova
nota-skitnica da se vrati
pred vrata
zamandaljena od zime.
Borče Panov