Usamljena ruža
Za sva ona ostrva
Što sam ih izgubila u magli
I do kojih nikada nećemo stići
Za sve zaboravljene osećaje
Koji su mi ostali na tim ostrvima
Za veliko more
Pred kojim uvek osetim
Trošnost naših malih i velikih života
Za veliku Pesmu
Što je još nisam iz sebe napisala
Ja uvek - za sebe odaberem
Najlepšu crvenu ružu
Onda kada ona bude u punom cvatu
I kada mi raskošno zamiriše
Odaberem i sačuvam taj miris
Da bih umela da ga osetim
I onda
Kada crvena ruža prestane da miriše
I kada ti izbrišeš sve reči ljubavi
I sve crvene ruže koje si za mene crtao
Ali - moja ruža ostane
I u meni zamiriše
Zamiriše i pred velikim morem
I pred izgubljenim ostrvima
I u Pesmi što je pred sobom osećam
U sebi kad god to poželim osetim
Taj miris
I lepotu jedne crvene ruže
Koju sam za sebe odabrala
I ceo moj svet liči
Na usamljenu crvenu ružu
Onda kada je raskošno mirisala
Medju svim drugim ostrvima
I kada je u svetu
U kome više nema crvenih ruža
Ona bila najlepša
Mirjana Svetozarevic
