Usnulo dvorište - V. T. Veki Mikanović

Usnulo dvorište

Lagano vreme teče...
Ili to samo vetar struji po
sivo- zelenoj, jezerskoj vodi...?

Možda mreškanje talasa
stavara utisak večnog odlaska,
nečega...,
nekoga...?

Belo mače vreba
bele, sitne leptire;
verni, crni pas čuva
belo stado što se na
mekoj travi lenjo prostire...

Ćutke stoje u vresu
očeva stara radionica
i kotur na presahlom bunaru...

Ništa se ne pokreće ...
U dvorištu je prošlost
jedne mladosti zaspale.

Zatrepere moje misli dok
snatre snovi ispod
starog oraha...

I zvižduk lahora šapuće o
sećanju na jedno davno proleće...

V. T. Veki Mikanović

Pročitajte još