Uzalud - Biljana Kitić Čakar

Uzalud

Razlivene misli kolaju mi umom

Damari mi gore, blizu tačke vrenja

A uštap na nebu ide svojim drumom

I nije ga briga za sva moja htenja

Zalud moje priče u noćima dugim

Sve rečene tajne poverene njemu

Sad me nemo gleda kako tiho ludim

Ravnodušan da l´ je i on prema svemu

Dok ga zvezde prate na noćnome putu

Možda i sam krije svoju muku ljutu

Samo glasa nema da mi tugu javi

Čemera spomenik svome bolu pravi

I mene ugradi na postavu neba

Da postanem ona koja nekom treba

Biljana Kitić Čakar

Pročitajte još