Uzaludna
Kad ovih prvih sto godina prođe
Ti porasteš najdalje što umeš,
A ja se skupim na minut u prošlosti.
Kada oslonjen na neko drvo negde
Pogledaš u beskraj plavi
A zalutali oblak ti otme pamet.
Ne sećaj se uzalud,
dragosti moja!
Znam da će ti osmeh zaigrati u očima
I da ćeš prstima stegnuti srce.
U hodnicima tog vremena
ne tumaram već odavno.
Ne traži me uzalud,
nežnosti moja!
Kada me budeš dozivao,
neću umeti da se oglasim.
U svim pričama
Zvao si me svakako.
Nikada onako kako treba.
Ne imenuj me uzalud,
ljubavi moja!
Kada prođe prvih sto godina
Ovih najtežih.
Najdužih.
Zaboraviću sva imena
kojima si me voleo.
Umeću da čujem samo pesme
od kojih sam pravila tebe,
a ti pesme prećutkivao
pre nego su postale
reč i uteha.
Kad prođe ovih prvih sto godina
Zagrljaj onaj obećani,
daj nekoj vrbi.
U sumrak .
Mirisi dok cvetaju
Vrba će mi ispričati
Koje su boje bili tvoji dlanovi
I kojim si je šapatom prokleo
ponavljajući uzalud jedno ime.
Tijana Iloski
