Večnost
Iluzija kojoj smo nadenuli ime Smrt
I pored brojnih svedoka
Koji su je lično videli kod drugih
i nekoliko puta izbegli za tren oka,
Samo je negacija Onog Što Jeste.
Mađioničarski trik, opsena,
Smišljena da nam zaključa Um,
I znanja pre rođenja unesena
Iščupa iz nas.
Zaljubljen čovek ne čuje i ne vidi,
A zaljubljeni smo u sebe
I kad nam se neko drugi svidi.
I takvi tumaramo godinama
Svojom savršenošću zarobljeni,
Tražeći od drugih ono što treba da damo;
A to je kamen, mali, beli, zaobljeni,
Koji daje varnicu za vatru
Što rasvetljava magiju
I predele iza horizonta-
Nedođiju i Bestragiju,
Pretvara u baštu
Koja miriše na večnost.
Nebojša Stević