Voda
U noći,
kada sam poželela svoje dete,
voda je mirisala na tebe
a svako zrno soli tvoga znoja u njoj,
po jedna moja želja
za koju nisam znala da postoji.
U noći,
kada se voda pretvara u vazduh
i vazduh u vodu,
uz pomoć vatre,
kada im se suva zemlja raduje.
U noći,
u kojoj je vetar šaputao tvoje dodire
a zvezde ispraćale karavane,
tada si rekao:
– Hodaćemo snovima,
sa svom našom rođenom i nerođenom decom.
U toj noći,
ribe su se mrestile žestoko
i sve ostajale u luci.
Mesec se nasmejao kada je postao sunce,
a ja prošaputala u tvom srcu:
– Dušo moja.
Snežana Ćosić