Vratite mi samo…
Vratite mi samo jedan san
na jedan sat,
​na jedan dan.
Kad objašnjavam čuda,
​riječi se gube
jer oduzimam im život,
priređujem im trepet.
Vratite mi samo jedno možda
da zatvorim strahove
i strepnje.
​Kad vrtim zvijezde
na litici Sunca,
da odu što dalje, najdalje.
Vratite mi samo jednu suzu
da kažem joj,
nije morala da sklizne.
Kad sa sobom ne nosim
plan tuge,
ne osjećam život tu,
kraj sebe.
Vratite mi samo jednu pticu
što u tropskom gnijezdu
sada spava.
Kad je probudite,
dajte znak, da životu
još nije početak.
Vratite mi samo jedan pogled
i neistrošene dimenzije
vremena i prostora.
​Vratite mi samo neslućene predjele,
​koje možda niko nije želio dovoljno.
Vanja Parača