Vrisak
Vrisak koji ne čuje niko,
čak ni ptica,
a ni tren
što diše plitkim ritmom
Olovna kiša,
nikad tiša
staklenim zvukom
jedva čujno zvoni
greškama na vrata
Kuda li odmagle nečuji
onda kad tišina zaćuti,
kad vrhunac sjete
zatvori oči
Vrisak koji tinja
kao požar
ispod zemlje
i kida neki novi žubor
Kuda ćemo onda krenuti
bez latica
i čistih pupoljaka
ako je radost utonula
u zimski san
Vanja Parača