Za tebe
Opet te snevah,
da smo kraj tihe, tamne reke,
da će nam se tela izgubiti,
a mi zanemeli strasno ljubiti,
u rosi rascvetane livade kupati,
dok se mesec ogleda u reci
i kao rascvetani krin blista
i znam, da ni trava zvezdana
na bezdanu beskrajno sivih nebesa,
nije ista.
Sećanje je tu,
kad uz šaputanje,
po zori rumeno tamnoj,
tvoja nežna ruka,
u moju rasutu kosu,
bledi sumrak prosu.
Nad usnama tvojim,
moj se šapat opet sliva,
dok dušom tragam,
o cemu srce tvoje sniva.
Ljubav će moja,
pomešati tajno,
sve zvezdane noći
i blistave zore,
svitak mirisne livade,
i njihanje beskrajne gore.
Dišem u noćnoj tišini,
dok moje bolno srce ćuti,
biser od suza uzima mi dah,
i pretvara se u zvezdani prah.
Natalija Novaković