Zašto si se zaplakao

Što suze boje tvoje lice tugom

Što oči si rukama pokrio

Ne čini to...ne odlazim za stalno ...

I nisam daleko ...

Zar srcu tvom toliko bolno je ...

Nepotrebno je ... mogu...ja...

To deo našeg puta je

Zašto si se zaplakao

Znaš i gde i ko ... odveo me je

Znaš i da stalno... vidim te

Možda brzo, brzo ti ramena

Ustreptala dotaknem

I dušu pomilujem

Čuj me ...srcem ti govorim....

Sve prolazi – i ovo će proći

I doći ćeš po mene ti

Kao ja po tebe skoro.

I onda – opet zajedno poznatim i

Novim putevima ćemo – proći

Zagrljenih pogleda, sa nebrojeno

Neizrečenih reči

A ja... pokazaću ti toliko mnogo toga

Što znaš da postoji ali

Do sad video nisi... to zvezde su sakrile

Jednom da bude – iznenađenje moje – tebi.

Verica Stojiljković

Pročitajte još