Zaveštanje - Ana Pravilovic

Zaveštanje

Odem li prva, ljubavi, kako ćeš me odpremiti?
Kao što smo govorili, nek poju
„Nenevesnaja“.

U čemu ćeš me pratiti? U čemu smo i živeli
Unakrst sokne nosili: na levoj trava iznikla
Na desnoj oko planinsko. Plava i smeđa, zajedno.

Gde da me položiš, mileni? U tvoju reč da počinem
U filigranu slikova grob ćeš mi divni stvoriti
-Tamo gde sam i živela. Kad hleb smo jedan lomili,
U jednu zdelu drobili, unakrst sokne nosili
U pesmi si me čuvao – u Pesmi neka počivam
„Nevesto Nenevesnaja!“

Ko će me žaliti, Ljubljeni? Jelen, i plaha košuta,
Mravci, i vrapci; senice. I sova i sokolica
Zanesena veverica – družba iz tvojih pesama.
Oslušni igre njihove: sa jaganjcima ćućore
„Raduj se, Nenevesnaja“.

Ko će me mladu pojati? -Ko bili su nam svatovi:
Niko, do Božji angeli. Samo će plaha košuta
Nestati s´ tvoga obzora;

Ne žali, Djevu proslavi. Obećaj da ćeš pojati:
„Raduj se, Nenevesnaja!”

Ana Pravilovic