22.06.2021.
Poezija
Žena – Lidija Rakočević
Žena
odsutno lutam
poljem Makova
gledam iz daljine
vrelo usana
na vratu
svetiljka noći
dodirom ruku tvojih
gradi obale
u uvojcima staklene rose
sa prvim sunčevim otkosom
bude se na dlanu neznanom
grudi žene stidljive
čudna je moć noći u svanuću
i plavog oka u izvoru života
na vrelu usana položih telo svoje
Lidija Rakočević
