Zimski mozaik
Ćelije jedne zime za koju tačno znam
koliko ima nacrtanih kristala na trepavicama
čekanja
i sa koliko rastopljenih pahuljica
me ljubi dok spavam
sakupljaju se u moju ravnodnevnicu
Spuštaju se niz moje vertikalno Ja
da bi se videle na drugoj strani ogledala
- sa svim upitnicima koji se bude
na zamagljenoj površini disanja
Nameštaju se kao kamičci u mozaiku prošlosti
A tamo - tama naseljava zenice,
jer zna da tačkasta slika sećanja
nikada neće biti cela
bez pogleda senke preko nje.
Daniela Andonovska-Trajkovska
Prepev: Iskra Peneva