Zov jutarnji
Samo jedna vučica čuje
zov sa drugog kraja svijeta,
zov njen oči mu oplakuje,
tišinu njenu sa njim sreta.
Prošlo vrijeme podivljalo,
trag se za tragom izgubio,
ko zna da l׳ znalo, il׳ ne znalo,
otkucaj čiji u grudi krio.
Pa se neznano dozivaju,
sa kraja na kraj, uzaludno,
il׳ slute samo da se znaju…
A kasno jutro, jutro čudno!
Milo Radov