12.04.2020.
Poezijom protiv Korone

Ostani kod kuće, ostani dom! - Miloš Radosavljević Šomi

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Miloš Radosavljević Šomi je rođen 1976. godine u Beogradu. Završio je elektrotehničku školu Rade Končar i nižu muzičku školu Mokranjac. Studirao je na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Muzičar je, tekstopisac, kompozitor i izvođač. Poznat je beogradski kantautor. Član je više književnih klubova, a u nekima je i počasni član (Udruženje pisaca Poeta, KK Scena Crnjanski, KK Skadarlijska Boemija itd.) Dobitnik je raznih nagrada i priznanja za svoj rad. Učesnik je mnogobrojnih festivala i humanitarnih manifestacija. Živi i stvara u Beogradu.

 

 

ŠOMI - MOLITVA ZA BELE MANTILE
 

https://www.youtube.com/watch?v=DQvsEtJQJGQ&feature=share&fbclid=IwAR2q4Hu_H9luNrlO-uNYyMVTLLQA2XlAs-v_8pu_-9xx6tYpMOlh_UCJn6I

 

 

 
Tekst: Sanja Radojković

Muzika: Miloš Radosavljević ŠOMI

 

 

KAD MUŠKO PLAČE

 

Vodim rat sa celim svetom

Od kad mi je srce napustila sreća

Plašim se sam pred svojim portretom

On me na prošlost najviše seća.

 

Sa mog se neba istopila duga

Polako kaplje na moj sto

Saznao sam šta je prava tuga

Neka me teši bilo ko

 

Kad nisi čvrst onda dođe cirka

U piću tražiš neki spas

Kroz glavu hladan vetar pirka

Vodene oči i drhtav glas

 

Da li te suze osećanja kriju

Ili tek tako od sebe liju

One su uvod za odluku čvrstu

Postoje dve, ja imam težu vrstu

 

Da li se može nazvati strahom

Ono što mi ispunjava grudi

I nesvesno prvim mahom

Postaju odvratni svi ovi ljudi

 

Zašto tutnjavu voza čujem

Kad ništa neće da mi krene

Nešto me tera na pod da pljujem

Ali ono što hoću ne izlazi iz mene

 

Svi kažu da su mekane žene

Muškarce smatraju za ličnosti jače

Sudbina na test stavlja mene

Kako je kada muško plače.

 

PROLEĆNI AKORDI

 

Još čujem muziku od noćašnjeg veselja

Dok zavesu cepa uporni zrak,

I soba nekako postaje belja,

Preti da zauvek otera mrak.

 

Gledam, a još mi nije jasno šta vidim,

Da li će umetnik u tišini mret,

Možda se ovoga sveta stidim,

Ali napolju se rađa neki novi svet.

 

Čarobno je jutro što se s poezijom budi,

Cvetaju stihovi, rađaju se note,

Srce mi ludi dok pevaju ti grudi,

Iz grla se ote, volim te živote!

 

Nestade muzika od predhodne noći,

I raspomamljena rulja u kojoj carujem,

Prolećni akordi samo će moći,

Da stvore pesmu koju tebi darujem!

 

POSLEDNJI LET!!!

 

Tvoje sam boje hteo,

Da obojim sav moj svet....

Druge sam tuge deo,

Još jedan poslednji let.

 

Prljava bara smara,

Predugo usred gliba

Glava što ćuti muti,

Zauvek nema je riba...

 

Sudbina stara vara,

Bez vrata ostavlja prag

A tvoga lica skica,

Zluradi prikriva trag.

 

Noćas me bura gura,

U duboki vrtlog bez dna

I spade maska od praska,

Košmarom prožetog sna!

 

Za tvoje se boje molim,

Ili mi valja mret...

Grudima golim volim,

Još jedan poslednji let!