17.04.2020.
Poezijom protiv Korone

Ostani kod kuće, ostani doma! - Adrijana Marijanušić

 

Adrijana Marijanušić, Subotica, R Srbija

Rođena je 29.07.1970. god. u  Subotici.

Joga instruktor i pesnik. Piše od svoje trinaeste godine.

Zbirka pesama  ¨Predosećaj¨, 2016, Samizdat.

Član više književnih klubova u Srbiji.

Živi i radi u Subotici.

 

 

MOLIM TE DA ĆUTIMO 

        (meditacija)

 

Zatvorimo oči
Pustimo snove da lete u
Tišini prema zaboravu...

Ne mogu da nađem onu reč pravu
Kojom bih opisala lekovitu prazninu...

Zaronimo zajedno u dubinu
Nemi , bez glasa
Divimo se moru što talasa
Osluškujući svet...

Pogledajmo cvet
Kako skromno živi
Svako mu se divi
Zato što jeste
Ukras sveta...

Nije bitno
Što je to jedan dan
Nikom ne smeta
Ta njegova tiha lepota...

Molim te da ćutimo
Da zlo ne slutimo
Da dišemo lagano
Posmatrajući pranu
Dok zlatnom prašinom smiruje misli...

Sklopimo dlanove
Stvarajmo čuda
Osetimo srce
Što kuca u ritmu
Ludog života...

Pusti
Sve će biti uredu
Tu smo
Živi smo
Oseti
U TOME JE LEPOTA…

 

SLOBODNA

 

Nema cenu što pod nebom spavam
Dišem život,opijam se rosom
U različke stihove sakrivam
Zelenom se travom pokrivam

Pesmom lečim pobegle godine
Osmeh trpam u prazne džepove
Sve teža vrata otvaram
U sebe se ko´ cvet zatvaram

Nema više mjesta kajanju
Za promjene još uvek postojim
Tu pod nebom ne mogu mi ništa
Ko´ Istina ničeg se ne bojim

Jer, reč moja u ponoru odzvanja
Duša luta dok se lome grane
Bistra reka odneće sve muke
Pusti more u oko da stane...

 

POKAJANJE

 

Osećam dah smrti nad glavom
Ulice postaju lavirinti bez duše

Nema ljudi
Nema neba

Proleće usahnulo u strahu od
Gladi

Oglodana ljubav spava na
Slamarici

Dah ti miriše na cvetni med
Ubili smo pčele

Osakaćeni ludilom
Ukrali smo pesmu cvrčaka
Pticama odlomili krila

Nismo slušali vetar koji je

Doneo znak predskazanja

Kada je goreo kontinent i Postajao pepeo...

Lutaju ljudi od vrata do vrata
Nema srca za uboge skitnica

Nema pravde
Ni boli bez istine

Sami smo kuću svoju srušili
Sahranjujući u temelje leševe

Suton liči na oči krvave
Raspupela trešanja miriše

Ćutim, od sramote ne progovaram
Misli moje sve su tiše

Molim srcem
S Bogom razgovaram
Da nam majka Zemlja
Zdravljem diše...