Ostani kod kuće, ostani doma! - Biljana Hukić

Biljana Hukić, rođena 23.10.1965 u Kikindi. Živi u Kikindi i Zemunu. Majka i supruga, bavi se pisanjem poslednjih deset godina. Objavila je dve knjige poezije “Oda Anđelu” (2017) i “Ples sa kišom” (2018). Trenutno je u pripremi i treća knjiga. Svoju poeziju objavljivala je u mnogim zbornicima, antologijama i časopisu za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor. Član je nekoliko pesničkih klubova. Imala je svoje promocije u Beogradu, Novom Sadu i Kikindi.

AVALIJA

možda sam mogla, samo nestati

samo tako, pokupiti ranjenim prstima

ostatke nas, rođeni na istom u istom

u vremenu, kada se reč ljubav, na tron stavljala

možda sam mogla, spakovati slike, sva nadanja 

isprazniti ormane, pokupiti haljine stare

sa mirisom lavande i finog duvana

nestati sa pregršt obojenih snova ili zakopati

pod starim dudom u avliji mog detinstva

možda sam mogla,

samo da li bih uspela da te izbrišem

tek tako, begom u neko drugo vreme, novo

gde snovi ništa ne znače, ni tebi ni meni

u naramak složeni čekajući predugo, predugo onu iskru starog žara

posle svega, moja stara ljubavi koferi su spakovani, sećanja netragom razvejana

nema više ni mirisa lavande ni starog duvana sa njima nestali smo i mi, vreme nas je zaustavilo

u jednoj priči, zakopanoj pod starim dudom u mojoj avliji. 

SUZE 

Pogledaj me, moje lice pamti

dok noć, tišinu para

ti uzimaš danak

na neka, prošla svitanja. 

Zadrhti duša pa pusti, ote se

jecaj, čuješ li? 

Moraš da čuješ i suze kako zovu

pod rukom trag, koji boli. 

Pogledaj me i reci mi stani

da ne tražim trag, koji laže. 

pa čak i slika bledi

miris na jastuku, još od boli

razapinje grudi. 

Nekada, laž lepo stoji

dok oči sklapam ja želju, tvoj lik

pod veđe krijem i suzom davim. 

PEČAT

U dahu mi goriš

dok misli nebom vladaju

protičem tiho sa željom

u krilo tvoje da se svijem. 

Nestajem na rubu ludila

dok miris podseća

tvoja prolaznost, duboko

tragove ostavlja

na srcu tvoj pečat

da, volela sam!