Ostani kod kuće, ostani doma! - Biljana Kitić Čakar

Biljana Kitić Čakar, rođena 1962. godine u Sarajevu, a od kraja 1995. godine živi i stvara u Prnjavoru, Republika Srpska – BiH.

Ono što misli i osjeća, kazuje kroz pjesmu, haiku, aforizam ili kratku prozu.

Za sebe kaže, da će prije dočekati Godoa, nego vlastitu knjigu, iako ih ima već šest spremljenih za štampu. Ali je ima u preko stotinjak zajedničkih zbirki, zbornika, časopisa i u šest antologija.

NEZABORAV

Naše izvorište patina pokrila

Zamućena voda, a nikome kriva

Ulica mladosti suzom zaiskrila

Za korake nove vidno podozriva

Kome bagrem stari hladovinu pravi

I mirisom svojim kom opija čula

Da l’ se i sad tajne šapuću na travi

I koga je ruka nežno dotaknula

Priča kao reka vraća uspomene

Obraze rumeni i zasjaji oči

A zbog nekih ljudi kišom zajesene

Jer postaše sene, pa se tuga toči

Ponovit se neće jednom prošlo vreme

Al’ sećanja ruše zaborav bedeme

ZNAM DA ME ČEKA

Sazvežđe je moje daleko od oka

U snovima samo do tamo se stiže

Kad damar zadrhti posred krvotoka

Srce zna da sam mu sve bliže i bliže

Heruvimska pesma budi mi sva čula

S anđelima letim, mada nemam krila

S proplanka se čuje i panova frula

A Minta je Kokit od leleka bistrila

Bestelesna žurim najsjajnijoj zvezdi

Ushićena stižem svome odredištu

Raširene ruke gde se ljubav gnezdi

Iskonskoj sam sreći došla izvorištu

Znam da će me čekat dok ne dođu časi

Da se moja duša uz njegovu skrasi

ZA TVOJ ROĐENDAN

(akrostih)

Za tvoj rođendan, ne pravim tortu

Al´zato sveću u crkvi palim

Tiho, bez glasa, uđem u portu

Voljeni, znaš li, da i sad žalim

Obamre mis´o kada se krstim

Jalova srećo, zašto baš meni

Rođena, rasla sa srcm čistim

Ostadoše mi bolni spomeni

Đerdani suza pritisli dušu

Eden nevidljiv zemnome oku

Nebo zaplače, vetrovi pušu

Dani izmiču brzo istoku

A onda tebe čujem iz raja

Nard zamiriše iz tog beskraja