Ostani kod kuće, ostani doma! - Bratislav Petrović

Bratislav Petrović

Rođen je 1961. godine u Šljivoviku kod Bele Palanke, Objavio je romane “IZJAVA” (2007); “KRVAVA NIŠAVSKA ZIMA” (2008);  “ROMANA” (2013); “CARIGRADSKI DRUM”  (2013) i “pROKLETSTVO NEPRAVDE” (2014). Pored ovih romana objavio je romane  i na govoru Lužnice, prizrensko-timočkom dijalektu: S’N IL JAVA” (2012), satirični roman; “GOSPAVINA SLAVA” (2012) i “GOSPAVINO ZAKOPANO BLAGO” (2015), humoristični romani. Takođe je 2019. godine objavio prvu zbirku pesama na svom maternjem govoru, lužničkom dijalektu, svog sopstvenog stila “BBP (Bracina Blam Poezija)”. Pored romana objavio je i monografije: “MANASTIR SVETE BOGORODICE U SIĆEVU” (2010); “MANASTIR USPENIJE PRESVETE BOGORODICE U VETI” (2012) i monografiju svog rodnog sela “ŠLJIVOVIK” (2019).  Romani “S’N IL JAVA” I “CARIGRADSKI DRUM" su prevedi na bugarski jezik, a kod nas su doživeli nekoliko izdanja. Za pesme i priče je nagrađivan na raznim konkursima. Objavljuje redovno istraživačke radove u “Belopalanački zbornik”: “Hajdučija na tlu Bele Palanke” i “NATO vazdušni udari na teritoriji Bele Palanke 1999. godine”. Pesme i priče su mu prevođene i na makedonski i albanski jezik. Član je Udruženja književnika Srbije. Živi i stvara u Beloj Palanci.

VI

Ništa ne stoji iza mene...

Nikakva sila...

Sem reči ove!

Okivate me lancima

A reči  ih kidaju

Gazite me

I od suza mojih po blatu hodate

U kome bi da me prljate

Ukidate mi Sunce

Jer bojite se sušenja  mojih suza

I stvaranju prašine

U kojoj bi se sami gušili

Dajte mi samo lahor

Vi...!

Kojima trebaju bure...

Poleteću!

ZAŠTO SAM PRIRODAN

Zašto sam prirodan?

Zato jer mi je u njoj majka

Otac, braća, sestre, rod...

Samo tamo mi je čvrst pod

A iznad vasionski svod!

Ja sam prirodno dete

Nisam iz epruvete

Već pravljen ljubavlju

Poljupcima...

Uzdisajima...

Stiskom...

Grebanjem leđa...

Noktima u kožu...

Ležanjem na rogožu...

Rođen pored ognjišta

Uz vatru i vruću vodu u bakraču

I povijan u babinu opregljaču

Mesto cucle, šećer u krpicu...

Nije bilo babice, već

Tetke i ujne me celivale u guzicu!

Ko što priroda veli

Meni se majka a i otac veseli

Majci sam pod grudi staso

Otac me otreso kroz patku

Uz ljubavnu igru slatku...

A sada...???

Deca sisaju četri sise

Oca imaju bez onu stvar

Desio se nekakav u čovečanstvu kvar

Ma da je samo to u ljudskoj biti

Nego mora se zbog politike

Ko je kome otac, a ko kome mati,

Kriti!

Ma ja sam dete nastao seksom

Muža i žene

Evo, čudovište nisam, gledajte mene!

Pevam... a li mi se plače

Jebeš dete čiji otac i mati

Oboje nose ženske gače!!!

DVE DUŠE

Dve duše

Kada se zduše

Nikoga ne guše

Duša stanuje u okovu tela

Koja ne mari za skupa odela

Niti za sjajne šminke,

Čvrste obline...

Mnogo puta ona to sve promine

Nemir je ona naš

Gde će i kako nas dovesti

To, prijatlju, ne možeš da znaš!

Duša se ne vidi

A mnogima se svidi

Ona se prepoznaje

Mada... u surovom svetu

Mnogo njih za to ne haje

I... šta je, onda, duša?!

Duša se ne kuša

Ali se oseća i sluša

Duša je naše JA nevidljivo

A svidljivo!

I zato:

Dve duše

Kada se zduše

Žive svoj život u telu

I nikoga ne guše!