Dragana Miljković, književnica i pesnikinja, rođena je u jesen 1981.god u Leskovcu. Ljubav prema poeziji i pisanju gaji još od ranih školskih dana. Predsednica je SKOR-a ( Saveza književnika u otadžbini i rasejanju ), za ogranak u Leskovcu, i članica kluba Poezija 016. Dobitnica je brojnih pohvala i priznanja širom Srbije, i učesnica brojnih književnih manifestacija. Njene radove, pesme i priče objavilo je više od 30-ak zbornika u zemlji i regionu, među kojima su: „Mozaik lirike“, „Kupidonova strela“, Zmajjovanje“, „Poezija SRB“, „Ostajte ovde“, „Sazvežđa“, „Zvezdani Kolodvor“, „Put ljubavi“, „Priče naših snova“, „Poezofija“, „Jasika na vetru“, „Blagovesnik“, ... U februaru 2017. god. objavila je prvu samostalnu knjigu poezije pod nazivom „Srce koje se zaljubljuje lako“, a u septembru iste godine i drugu pod nazivom „Melodije tišine“. Jula 2019. god. svetlost dana je ugledala i njena prva knjiga za decu pod nazivom „30 priča za laku noć“. Draganin rad možete pratiti na Facebook stranicama - Dragana Miljković Poet i Dragana Miljković. Dugi niz godina živi na relaciji Srbija - Amerika. Voli prirodu, decu, putovanja, životinje, umetnost i lepotu i posvećuje im se nesebično. Velika joj je želja da ode u Jerusalim i poseti Hrišćanske svetinje u njemu.
PISMO BEZ ADRESE
Pišem ti reči mili, da ih pročitaš.
Reči k´o suze ispod jastuka sakrivene.
Na nevidljivom platnu izvezene
šarenim koncem mojih snova.
Dok ovo srce ne zastane
umorno od svojih čežnji i nadanja.
Ozeblo od hladnih pogleda
nepozvano na kapiji sreće.
Ja ne znam da izgovorim reči
koje kao strele stižu na adresu pravu.
Uvek negde u vremenu zarobljene ostanu.
I nikad ne oslušnem punoću odjeka ljubavi.
Pišem ti reči mili,
reči koje ti nikada nećeš razumeti.
Srce si zaboravio na pogrešnom skretanju.
I tesno je meni u tvom sećanju.
LEPTIR U MREŽI
Čežnja me je slomila
na hiljadu delova.
Vrhovima svojih jagodica,
za tren mogao bi da ih sastaviš.
A ti se skrivaš, ti bežiš!
Pratim tragove tvojih stolala.
Uhodim te.
I gle, zgazio si oblake,
svojim glasom ućutkao ptice,
anđelima ukrao krila i lice.
Snagu vetrova,
miris leta sa cvetnih livada,
i u mraku tajnih pećina utajio se.
Da zauvek ostaneš
želja moja, leptir u mreži mojih snova.
Al´ poneki su putevi važniji od cilja.
A čovekova dela su najveći post
i najlepša molitva.