15.04.2020.
Poezijom protiv Korone

Ostani kod kuće, ostani doma! - Dragana Miljković

 

Dragana Miljković, književnica i pesnikinja, rođena je u jesen 1981.god u Leskovcu. Ljubav prema poeziji i pisanju gaji još od ranih školskih dana. Predsednica je SKOR-a ( Saveza književnika u otadžbini i rasejanju ), za ogranak u Leskovcu, i članica kluba Poezija 016. Dobitnica je brojnih pohvala i priznanja širom Srbije, i učesnica brojnih književnih manifestacija. Njene radove, pesme i priče objavilo je više od 30-ak zbornika u zemlji i regionu, među kojima su: „Mozaik lirike“, „Kupidonova strela“, Zmajjovanje“, „Poezija SRB“, „Ostajte ovde“, „Sazvežđa“, „Zvezdani Kolodvor“, „Put ljubavi“, „Priče naših snova“, „Poezofija“, „Jasika na vetru“, „Blagovesnik“, ... U februaru 2017. god. objavila je prvu samostalnu knjigu poezije pod nazivom „Srce koje se zaljubljuje lako“, a u septembru iste godine i drugu pod nazivom „Melodije tišine“. Jula 2019. god. svetlost dana je ugledala i njena prva knjiga za decu pod nazivom „30 priča za laku noć“. Draganin rad možete pratiti na Facebook stranicama - Dragana Miljković Poet i Dragana Miljković. Dugi niz godina živi na relaciji Srbija - Amerika. Voli prirodu, decu, putovanja, životinje, umetnost i lepotu i posvećuje im se nesebično. Velika joj je želja da ode u Jerusalim i poseti Hrišćanske svetinje u njemu.

 

 

PISMO BEZ ADRESE

 

Pišem ti reči mili, da ih pročitaš.

Reči k´o suze ispod jastuka sakrivene.

Na nevidljivom platnu izvezene

šarenim koncem mojih snova.

 

Dok ovo srce ne zastane

umorno od svojih čežnji i nadanja.

Ozeblo od hladnih pogleda

nepozvano na kapiji sreće.

 

Ja ne znam da izgovorim reči

koje kao strele stižu na adresu pravu.

Uvek negde u vremenu zarobljene ostanu.

I nikad ne oslušnem punoću odjeka ljubavi.

 

Pišem ti reči mili,

reči koje ti nikada nećeš razumeti.

Srce si zaboravio na pogrešnom skretanju.

I tesno je meni u tvom sećanju.

 

 

LEPTIR U MREŽI

 

Čežnja me je slomila

na hiljadu delova.

Vrhovima svojih jagodica,

za tren mogao bi da ih sastaviš.

A ti se skrivaš, ti bežiš!

 

Pratim tragove tvojih stolala.

Uhodim te.

I gle, zgazio si oblake,

svojim glasom ućutkao ptice,

anđelima ukrao krila i lice.

Snagu vetrova,

miris leta sa cvetnih livada,

i u mraku tajnih pećina utajio se.

 

Da zauvek ostaneš

želja moja, leptir u mreži mojih snova.

Al´ poneki su putevi važniji od cilja.

A čovekova dela su najveći post

i najlepša molitva.