Ostani kod kuće, ostani doma! - Dragoš Pavić.

Dragoš Pavić.prof.

Sklonost ka poeziji poneo je od kuće, prvenstveno oca, hadžije, koji je posetio Hristov grob poklonivši mu se opojno s ljubavlju. Čovek bez dana škole znao je crkvenoslovenski i imao punu svesku pesama.

Dragoš je rođen u selu Katrga, pored opevanih Mrčajevaca, u opštini Čačak,

zaljubljenik u svoj rodni kutak-živi u Velikom Gradištu. Radni vek je prošao i kroz "Gošu", fabriku vagona, preko učiteljevanja, nastavnikovanja

do diplome sa Filološkog fakulteta, rada u srednjoj školi u  Velikom Gradištu do mesta prvog direktora Kulturnog centra.

Do sada ima deset zbirki pesama, antologiju pesnika svoga kraja, autobiografiju Kvo vadis, Ratko i romana "Galovrani" koji treba da iznikne kao psihološka rotacija u svesti siromašnih željnika života.

Brojni su časopisi i zbornici poezije u kojima su objavljivane njegove

pesme pa je zato i UKS ukazao čast da ga primi u svoje redove.

ČOVEK I SIZIF

Milenijumi se raspršiše

u procvatu ljudskoga uma,

izrodiše kosmičku paralelu

i svojim obuhvatom

osvojiše kuglu zemaljsku celu.

Nadčovek kliknu prkosno srećan

nenadan vakrslom novom carstvu.

Al* čovek se nadnese nad ponor

sa strahom ugleda đavolji okot

zareče sebi oholost i plodnost

da tako lakše podnese rastući raskol.

Ugradi u novi procvat vasceli

ciljni zanosni kredo

zažele vrhove bliske Zevsu

al* opeče krila u prvom letu.

Od tada čovek sebi reče

da je opreznost majka mudrosti

razazna letove u visine snova,

htede trezvenost a ne ludosti.

Počeo je polako da stvara i uči,

naslanja umno na svoje pretke

i tako stvara nove začetke.

Od krila slabih što dade Suncu

prometejski pre vaskrsnuća

guraše kamen uz kaznu gorku.

Al* stade na noge, zapali vatru,

donese uzdarje, ogreja dušu i telo,

al* nema mira ljudsko prokletstvo

od novih krstova što stvaraju ropstvo.

MUZIČKA TRIJADA

Sadašnjost je osmišljena

i s radošću umetana

na oblaku zgrudvanome,

Razmeće se zagrcnuto

na dirkama tako snažno i raskošno.

Čelista je rastreseno

s kontrabasom usklađeno

melodijom užurbano

jer slušaju kazivanje sjajnog glumca

na oblaku raspevanom

na beskraju što pulsira kontrabasom

dok široki pejsaž čežnje

obasutim poljupcima

klackalicom dominira.

Instrumenti kroz trijadu

sve impulse fascinira.

Glumac se na diližansi oglasio

pa raskošnom renesansom

kroz sazvučje oplovio,

dotle slikar svojim kistom

sve portrete napravio

i vrhove neboderne

omađijan uredio

s hridima se sukobio.

Oči su mu zasijale

zbog oblaka kao blagdan

pa umorno al pohlepno

hrli snažno nezasito.

Sazvučja su u kovitlac

damarima rastreseno

uhvatila kolor duge.

Omamu je na svom platnu

spleo niti u nikturnu,

zaplesali vilovito

sa klavirskim ritmom snažno,

u radosti uzbuđeno.

Ponudili raskoš neba

i sve mene vaskolike

utkale se silovito.

***

"Poetsko stvaranje je neobjašnjiva tajna,

kao tajna rađanja čoveka"(Lorka)

Misao kosmički luda

vine se u prostranstvo,

hoće da dohvati zvezde

u njihovom šaru

i na božijem oltaru.

Prenese učmalost uma,

zacari, ovenča, oplodi se

gde se posustalo,

rastavlja, rastače ili okrutno

bez pardona zviždi za nama

našim nadama i snovima.

Katkada oteža posustalim hodom

ni bosa noga nije laka

a već sledećeg trena

sva omađijana i opijena

dignute glave prkosi

ne preza da bole nanosi,

s lakoćom i prezirom

odbaci sve, izmami usklike

radosti i tuge.

Daruje samo umne da ljudski vek

ovenča slavom

da sebe daruje nektarom

kad Olimp privolimo

da bogovi daronosno i nama podare

bar malo onoga što osta

u kutiji lažljive Pandore.