Dragoš Pavić.prof.
Sklonost ka poeziji poneo je od kuće, prvenstveno oca, hadžije, koji je posetio Hristov grob poklonivši mu se opojno s ljubavlju. Čovek bez dana škole znao je crkvenoslovenski i imao punu svesku pesama.
Dragoš je rođen u selu Katrga, pored opevanih Mrčajevaca, u opštini Čačak,
zaljubljenik u svoj rodni kutak-živi u Velikom Gradištu. Radni vek je prošao i kroz "Gošu", fabriku vagona, preko učiteljevanja, nastavnikovanja
do diplome sa Filološkog fakulteta, rada u srednjoj školi u Velikom Gradištu do mesta prvog direktora Kulturnog centra.
Do sada ima deset zbirki pesama, antologiju pesnika svoga kraja, autobiografiju Kvo vadis, Ratko i romana "Galovrani" koji treba da iznikne kao psihološka rotacija u svesti siromašnih željnika života.
Brojni su časopisi i zbornici poezije u kojima su objavljivane njegove
pesme pa je zato i UKS ukazao čast da ga primi u svoje redove.
ČOVEK I SIZIF
Milenijumi se raspršiše
u procvatu ljudskoga uma,
izrodiše kosmičku paralelu
i svojim obuhvatom
osvojiše kuglu zemaljsku celu.
Nadčovek kliknu prkosno srećan
nenadan vakrslom novom carstvu.
Al* čovek se nadnese nad ponor
sa strahom ugleda đavolji okot
zareče sebi oholost i plodnost
da tako lakše podnese rastući raskol.
Ugradi u novi procvat vasceli
ciljni zanosni kredo
zažele vrhove bliske Zevsu
al* opeče krila u prvom letu.
Od tada čovek sebi reče
da je opreznost majka mudrosti
razazna letove u visine snova,
htede trezvenost a ne ludosti.
Počeo je polako da stvara i uči,
naslanja umno na svoje pretke
i tako stvara nove začetke.
Od krila slabih što dade Suncu
prometejski pre vaskrsnuća
guraše kamen uz kaznu gorku.
Al* stade na noge, zapali vatru,
donese uzdarje, ogreja dušu i telo,
al* nema mira ljudsko prokletstvo
od novih krstova što stvaraju ropstvo.
MUZIČKA TRIJADA
Sadašnjost je osmišljena
i s radošću umetana
na oblaku zgrudvanome,
Razmeće se zagrcnuto
na dirkama tako snažno i raskošno.
Čelista je rastreseno
s kontrabasom usklađeno
melodijom užurbano
jer slušaju kazivanje sjajnog glumca
na oblaku raspevanom
na beskraju što pulsira kontrabasom
dok široki pejsaž čežnje
obasutim poljupcima
klackalicom dominira.
Instrumenti kroz trijadu
sve impulse fascinira.
Glumac se na diližansi oglasio
pa raskošnom renesansom
kroz sazvučje oplovio,
dotle slikar svojim kistom
sve portrete napravio
i vrhove neboderne
omađijan uredio
s hridima se sukobio.
Oči su mu zasijale
zbog oblaka kao blagdan
pa umorno al pohlepno
hrli snažno nezasito.
Sazvučja su u kovitlac
damarima rastreseno
uhvatila kolor duge.
Omamu je na svom platnu
spleo niti u nikturnu,
zaplesali vilovito
sa klavirskim ritmom snažno,
u radosti uzbuđeno.
Ponudili raskoš neba
i sve mene vaskolike
utkale se silovito.
***
"Poetsko stvaranje je neobjašnjiva tajna,
kao tajna rađanja čoveka"(Lorka)
Misao kosmički luda
vine se u prostranstvo,
hoće da dohvati zvezde
u njihovom šaru
i na božijem oltaru.
Prenese učmalost uma,
zacari, ovenča, oplodi se
gde se posustalo,
rastavlja, rastače ili okrutno
bez pardona zviždi za nama
našim nadama i snovima.
Katkada oteža posustalim hodom
ni bosa noga nije laka
a već sledećeg trena
sva omađijana i opijena
dignute glave prkosi
ne preza da bole nanosi,
s lakoćom i prezirom
odbaci sve, izmami usklike
radosti i tuge.
Daruje samo umne da ljudski vek
ovenča slavom
da sebe daruje nektarom
kad Olimp privolimo
da bogovi daronosno i nama podare
bar malo onoga što osta
u kutiji lažljive Pandore.