Dragoslav Bato Babić. Živi u Prijepolju. Objavio tri knjig epoezije. Objavljivao u mnogim časopisiam i zbornicima.
JA SAM ČOVEČE
Ja sam čoveče
Zaboravio neke reči
Ljubav me ponekad zaledi
Ne urezujem imena na klupi
Putujem zamišljen
Nikom razglednice ne šaljem
Zaustavim se često
I ne znam gde sam
Odakle
I stvarno ko sam
Slike iz detinjstva
Skoro sve
Prošle u nepovrat
Smeta mi vetar
I šetnja do ušća
I kad zagrmi
Sve se više
U dubinu sobe uvlačim
I sve duže ćutim
SPAVAJ
Spavaj
Na kockastim
Plastičnim jastucima tvojim
I ubi snove
A znala si mesto
Gde zru jagode
I zašto se gube
Ptice iz jata
I ostaju same
Za korak
Do galaksije
I za punu korpu
Livadskog cveća
Na tavanu
Ubi snove
Nekad smo
Krali iz parka ruže
I sa mosta slali poruke
Znala si dotaći vrh planine
I doneti parče neba
Dok su niz vetar
Papirne gromade grmljele
Ubi snove
Zaboravili smo
Da crtamo krugove
I zašto sunce nadjemo
Da ponekad ćuti
Kad na kraju dana
Ostanem sam
Znala si da kažeš
Padaju zvezde
Spavaj
Na svojim
Mirišljavim livadama
I ne diraj mi snove
NEMAM
Nemam ti ja više snage
Jedan vek je prošao
I nisi se pojavila
U ovom životu
Prestaje dan
Možda sam pogrešio
Mesto i kraj
Možda je predeo
Brezovim liskama
Zatrpan
Nemam ti ja više snage
Da ti čuvam jezero
Za neki raj
Ni papirne brodove
Usidrene u neki tišak
Niti dubinu vira
Da znam
U ovom životu
Ostajem sam
Nemam ti ja više snage
Tvoj život da čekam