Ostani kod kuće, ostani doma! - Erol Tufan

Erol Tufan, rođen 1959 u Gostivaru , Makedonija.Studirao pravo u Skoplju i Koniji. Iselio se u Tursku 1992 godine.Radi kao samostalni advokat u Istanbulu.Objavio knjigu eseja "Knjigoljubac" u Skoplju  u 2006 , drugo izdanje  2011  na makedonskom i u 2017 u  Beogradu na srpskome , knjige pesama "Balkanski sin " 2013 u Skoplju na makedonskom , "Kamčeto od Vardar " 2016 u Skoplju na makedonskom i "Erol tragom Erola" 2016 u Beogradu na srpskome.U Skoplju u štampi su mu dve knjige pesama "Nesonici" na makedonskome i dvojezična "Melanholija/Melankoli´ na makedonskom i turskom jeziku.Član je DPM u Skoplju,UKS u Beogradu i TDP u Ankari.

PROMENLJIVOST I PROLAZNOST LJUDSKA

Letnje noći su zaparne

Prozori širom otvoreni.

Povardarac budi razmišljanja.

U jednoj od takvih noći

kao na filmu

videh vremeplov svoga života

sa svim licima i naličjima

promenljivosti i prolaznosti naše, ljudske.

Kada bejah dete, pa sve negde do 15-te

ljude su delili na vaše i naše

mladić kad bejah i student

za nas čovek je bio ili progresivan

ili konzervativan, trećeg nije bilo.

Potom su ljudi, kako ih ja videh,

bili ili dobri ili loši

ali, vremenom, sagledao sam da

i naši i vaši, i progresivni i konzervativni

ili su dobri, ili loši, usred čistilišta.

Danas, kad lako - lagano, koračam u pedesetoj

sve ih sažaljevam.

Šta sve čovek ne doživi za tolike godine

da bi na kraju sagledao neminovnost:

Svi su ljudi slabi, PROMENLJIVI I PROLAZNI.

Dok sam ovako razmišljao o jadnosti bića

u letnjoj, sparnoj noći

kroz prozor, ulete snažan i bučni bumbar

prostruji kroz sobu kao vihor.

Narušio je mir prostora

skrenuo mi je pažnju na sebe.

Snažni i bučni bumbar bio je privučen

kao da je magnetisan svetlošću iz lampe

užareno se zagleda u nju, kao da će se zalepiti

kao lepenka...

Ali, kao što je nenajavljeno došao –

tako se nenadno, brzo, ugasio. Šteta.

Jadna životinjica

usijala se u izvoru svetlosti

a do malopre je tako moćno gospodarila

prostorom.

Koincidencija, telepatija, iluzija

ili, pak, odblesak imaginacije, šta li to beše?

Što god da je... Postoji dokaz ispod moje

lampe - tamo leže ostaci bumbara.

On je mene otrgao iz moje pažnje

a njegovu - svetlost lampe.

Šta da se radi, to je tako

svako živo biće pada nauznuk

privučeno magnetnom snagom neke svetlosti.

Bitna je svetlost koja traje

i svedoči o promenljivosti i prolaznosti ljudskoj.

Pero, mastilo, list, hartija.

Tragovi su postojanja koje teče

u pravcu budućnosti

UNUTRAŠNJA TIŠINA

Svakome je darovana unutrašnjost

Malo ko je svestan da poseduje tu tišinu

Tamo je sklonjeno

Moje istinsko ja.

Oslobođeno dnevnih trauma

Lažnih likova i živahnih preobražaja

Tamo je mesto

Kamo se uvek vraćam

Posle borbe za opstanak u ovom obojenom svetu

Tamo skupljam snagu

Za nove pohode u osvajanju sreće

U tom moru od unutrašnje tišine

Krije se svetlost moje duše

Nedodirnuta i sveta

Čista, lepa i pomalo detinjasta

Željna da se poigra

S drugim dušama

Zajedno da uče beline života

Stvorenog da gori a ne da truli.

BEZLIČJA

Ljudi kameleoni.

Prenose samo reči

od ljušture do ljušture

od odela do odela.

Uđi - izađi, ponovo uđi - izađi.

Mešaju reči kao malter

prepravljajući književne proizvode.

Ljudi kameleoni.

Bez pomišljanja o tome da

i reči imaju dostojanstvo.

Rađaju se, funkcionišu i umiru

isto kao i mi

njihovi nemilosrdni eksploatatori.

Ljudi kameleoni...

Ne zidaju ništa novo

a razgrađuju tuđe živote.

Bezbroj je lažno zaigranih profila

pa čitalac pita: A gde je sakriven anfas?