Gordana Katić, rođena je u Beogradu, ali sa zadovoljstvom ističe svoje poreklo iz Valjevskog kraja po ocu, kao i Zapadne Slavonije, tačnije prelepog gradića, banje, Daruvara, po majci.
Godine ranog (srećnog) detinjstva provela je u Banatskom Brestovcu, uz baku i deku koji su ga ispunili ljubavlju, koju i do danas, kad su joj kose osedele, nosi u sebi i deli nesebično
Majka je dve ćerke i petoro unučića što smatra svojim najvećim životnim dostignućem.
Književnost, a posebno poezija su joj oduvek bliski. Piše dugo, ali tek pre nekoliko godina počela je da javno čita svoje pesme. Teme su raznovrsne, sa naglaskom na rodoljubivu i misaonu poeziju.
Radovi su joj uvršteni u mnoge zbornike, član je više književnih klubova – “Mika Antić”, Skadarlijska boemija,, “Ivo Andrić”, pesničkog društva “Rade i prijatelji” i još nekih.
Već nekoliko godina uspešno vodi literarnu sekciju kluba “Dragiša Ćirić”.
Do sada je objavila dve zbirke poezije odrasle: “Inje u kosi, a žar u srcu” 2018, “Bez maske”, 2019, kao i zbirku pesama za decu “Školica od šarenih kreda” takođe 2019.
U pripremi su još dve zbirke poezije, za odrasle i decu, kao i zbirka priča iz života.
Osmeh joj je zaštitni znak, ruke pružene da zagrle svet.
CARPE DIEM
-iskoristi dan-
Sada, ovde, ovoga trena
Živimo jedinu stvarnost i snove
Samo se danas događa ono
Što se obično životom zove
Sve što je prošlo, ne postoji više
Samo u sećanju sve bleđe slike
A sutra? Ko zna da li će doći
Da nam donese nove prilike
Zato otvori srce i um
Zgrabi priliku, iskoristi dan
Voli, greši, plači, pevaj
Ostvari svaki nedosanjan san
Pokloni nekom prijateljstva ruku
Il’ nežnošću i strašću oboji tren
Učini sve što srce poželi
Pre nego što dan bude izgubljen
Moja je odluka zato jasna
Neću od života da se krijem
Svakoga jutra sebi ću reći
Udahni život, CARPE DIEM
NE VOLIM DA PIJEM
Ne volim da pijem, al što više starim
Sve češće se čaša u ruci mi nađe
Dok niz grlo klizi, prija mi i godi
Ne marim jel piće oštrije il slađe
Uspava mi mozak, a čula razigra
Neka se lepota u meni probudi
Tad život se čini samo kao igra
I sve svoje čari na tacni mi nudi
Več kod treće čaše lice mi se žari,
Iz grla sve češće izvija se smeh
Lagano mi usne počinju da bride
I sve mi se čini spremne su za greh
Glasnije se smejem, a tako i pričam
Sve sam slobodnija i po malo psujem
Kad se atmosfera dobrano zagreje
Obavezno krenem... i da recitujem
Još jedna čaša i sve se promeni
U grlu knedla zastane velika
Javi se tada iz mračnih dubina
Sećanje na prošlost, jasna tvoja slika
Zamire smeh, radost se ugasi
Samo suze prete da srce uguše
Od sećanja ko može noćas da me spasi
Kad je tuga večni stanar moje duše
Ma daj još jednu, nek me dokusuri
da potonem sa njom i brže i jače
Ne volim da pijem, tuga me tera
Oprostite, noćas pesnikinja place
OSTANI KOD KUĆE
Izazov je veliki da se odoli
Kad je napolju toplo proleće,
Dok nas sa ekrana doktor moli:
“Slušaj struku, ostani kod kuće”
Nema nam druge, slušati se mora
Jer nam je zdravlje veoma važno
Plašimo se scenarija ko iz horora
Zato sve mere podržavamo snažno
Mora se pronaći neka zabava
Da se u samoći ispuni vreme,
Neće ni ovo trajati doveka
Spašće sa pleća teško breme
Biće još dana da se prošeta
Il da se posete dragi unučići
Za sada budimo disciplinovani
Slšajmo savet, ostanimo kući