Ostani kod kuće, ostani doma! - Gorica Doderović

Gorica Doderović je rođena 1969 godine u Leskovcu. Majka je dvoje dece Jovane i Nikole. Svoju prvu zbirku pod nazivom ´´Sama´´ objavila je 2012 godine u Izdavačkoj kući Fileks iz Leskovca. Drugu zbirku ´´Mesečeva tajna´´ objavila je 2014 godine. treću zbirku ´´Kamen´´ objavila je 2016 godine. Zbirku ,,Korak,, objavila je 2018.
Dobitnik je više nagrada na pesničkim manifestacijama:
Treća nagrada na pesničkom maratonu u Aleksincu 2013.
Druga nagrada na 24.-oj pesničkoj manifestaciji u Gornjem Milanovcu.
Treća nagrada na pesničkom maratonu u Aleksincu 2015.
Treća nagrada na konkursu ´´Slapovi Vučjanke´´ 2016´
´´Zlatna diploma´´ - na konkursu Mesopotamija 2017.
Pesme su joj pohvaljene na više pesničkih manifestacija.
Zastupljena je u pedesetak zbornika.
Član je udruženja pisaca Leskovca.

RAŠTIMOVANI KLAVIR

Razboleh se od zvuka 

raštimovanog klavira

i merim koracima 

napuštene pruge

huktim kao lokomotiva

čekam da vidim dve duge.

U starim krpama lutam

beskrajno gladna

ne krivim ni vreme ni dane

ali se nadam  kada sve ovo stane

ožiljci na srcu da ne postanu rane.

Uzalud pevam gluvim ljudima

i krijem oči da ne vide umrli san

sve sto je crno bojim bojom neba

prazne mi ruke 

meke ko lan.

Razboleh se od zvuka 

raštimovanog klavira

nekad zaćutim ni slovo ne kažem

raspalim vatru  uplašim dimnjak

šaljem dimne signale

po pravilima vaspitana da nikad ne lažem. 

Zadremam nekad kraj ognjišta.

Kada me vide snenu pitaju.

Šta ti je ?

Ja kažem ništa.

Svet se razboleo a ja ne mogu da ga izlečim.

Pustam krv u pesmi

da ja ozdravim.

AMOR DELIRIJA

A volela sam

nije da nisam

bosonoga u cvetnoj haljini 

da hodam po žici

noseći slikarsko platno

da upije boju neba.

Spajala nespojivo

mešala svetlost i mrak

da naslikam suton.

Odvezivala se i rasla

sazrevala polako k´o voće.

Crvenim očima

pomerala planine.

Minute pretvarala u godine

da ulepšam svet.

I ćutala...

Sa dijagnozom 

Amor delirija

posrnuh u poeziju.

A volela sam

nije da nisam.

BELE KOŠULJE

Nisam vam tražila ništa

a nudili ste

nije da niste.

Bele košulje sa dugim rukavima

one što se kopčaju pozadi.

Gajih cveće

a teraste me da klešem spomenike.

Rečima trovaste krv

a ja vam slikah nebo i travu.

Bojiste me u sivo

a ja crveni mak stavih na usne.

Isekoste bor i oteraste ptice

a ja mrvice bacah da ih dozovem.

Prosuste me ko pesak ispred praga.

U ogledalu videh papirne oči.

I odoh...

Tiho...

U kočiji bez zvuka.

Prodadoh prsten bez sjaja

na pijaci starih stvari.

Kupih drvo drena da napravim frulu.

Zar je greh pevati ?

U haljini od ljubičica

slikam proleće

i k´o balerina tražim tačku oslonca.