Ostani kod kuće, ostani doma! - Jasmina Tea

Jasmina Tea

Rođena 10.07.1966 godine u Leskovcu. Član “Poezije 016” u Leskovcu. Pohvaljivana i nagrađivana još od školskih dana. Piše poeziju i prozu, kao i pesme za decu, koje objavljuje na svom blogu.  Objavljivala je u  u mnogim zbornicima, u knjizi "Majka" i "Legende iz našeg kraja u Srbiji".

PLES SA ZVEZDAMA

Zvezdana tišina tka

Mesečevu baladu

u senci duše pokreću se

jedra života.

U ritmu osećanja,

harmonijom muzike snova,

laganim koracima plešem,

uz lepet nebeskih,

plavih ptica.

Uz svirku cvrčka

u mirisnoj noći

titraju snoviđenja.

Sjajem zvezda ljubljena,

plovim prostranstvom nade.

Zagledana u valove pučine,

ispod palmi, na obali

plešem sa zvezdama.

MOJ OLUJNI VETRE

Ti, olujni vetre

što me iz pepela podiže

pogledom nevinog deteta u tebi

Ti probuđeni nemirni vraže

Probuđenoj čežnji

odeleti ne bi.

U trenu sve uskovitla u meni

Utka mi najlpše reči, sneni

najnežnije izgovorene ikad meni.

Zanovetku, Božanstveni moj

Znaj, ti nemš mana!

Sazdan si od svetlih vrlina

nenadano, pogodi me Amorova strela

Dopre do srca i duše dubina.

Molim se, ne želim

tvoje prečisto biće

da povredim,

Ranim li te nehotice

mogla bih da patim.

Ne birasmo ni mesto ni vreme

k´o neki što celi se život traže

A nikako jedno drugo ne iznađu

Sem okica tvojih, što rešiše da me nađu.

LJubav planu ta jedan tren

i posta moja sen.

Moj nemirni olujni vetre...

I NEBO JE TUŽNO

Predvečerje treperi.

Oči zamagljene suzama.

Jecaj para nemu tišinu,

Dok jurim u nedogled,

bez cilja, volje, sama.

Borim se za vazduh...

Duša ranjena bezbroj puta.

U uzdahu spas tražim.

Na ivici beznađa,

u okrutnoj osami tuge.

Eto, sama sam...

U noći plač odjekuje,

dok kiša po meni dobuje.

I nebo sam rastužila...

Srebrne kapi stapaju se s mojim.

Bez ljubavi, bez najdražih.

Daleko od svih.

Kako svima biti po volji?

Svi bi hteli više.

Bez osvrta na krhko biće.

Niko da se zapita jesam li

Mogu li, hoću li, imam li.

Treba li mi lepa reč,

nežnost i topli zagrljaj.

Neko ko će me ćutke saslušati.

Spoznati vrline, nesebičnu dobrotu

i dušu poput okeana.