Kristina Anastasija Veras Brzin rođena je 09.07.1987. U LJubljani, Republika Slovenija.
Invalida je od rođenja: Kristina Anastasija teško hoda i koristi invalidska kolica. Završila je osnovnu školu.
Prvu pesmu napisala je sa 10 godina. U početku je pisala poeziju na slovenačkom jeziku, sa 15 godina napisala je dve pesme za školu.
Tada se je još više razbolela i usledila je pauza. Ponovo je počela da piše pesme u 24. godini a počeli su ih objavljivati 2013. godine na dve slovenačke veb stranice pesem.si i literarni val.
I u leto 2018. godine počela je da piše pesme na srpskom i počela da ih objavljuje na Facebooku u različitim grupama.
Na ruskom je počela da piše prošle godine 2019. godine i takođe ih obljavlivala u grupama na Facebooku. Učestvuje u različitim pesničkim konkurima.
Kristina Anastasija je u međuvremenu objavljena u međnarodom Almanahu, LIRA DRUŽBЫ 1: September 2019 i ponovo u Međunarodnom almanahu, Put ljubavi 4: oktobar 2019 a u februaru je izdala svoju prvu zbirku pesama: Put ka sebi, u Rusiji Ufa, na ruskom.
Kristina Anastasija članica je: Međunarodnog saveza slovenskih pisaca i pesnika Rusije, međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika „Nekazano“. Zastupljena je u izdanju „Nekazano“. U časopisima Nekazano, kao i u Zborniku „Nekazano“ 1 i „Pjesnik – Svetionik2“.
1.marta 2020. dobila je potvrdu iz Rumunije: CERTIFICATE OF APPRECIATION, WORLD POETS ASSOCIATION 1.
LEDENO CVEĆE
Prozori puni
ledenih cvetova,
zimska tuga:
suze su se smrznule,
sve se smirilo.
Iz grobova se
čuje samo plač.
Gde je prolećna radost,
gde sreća cveta:
da nas pevanje
duše vodi u san,
da toplo sunce
greje naša srca.
Ali ne,
ledeno doba nas ubija.
Molim vas prestanite
neka se završi mraz tuge.
Pogledajte u nebo
i videćete zvezdu:
zvezda kao magično dugme za sreću.
Prozori treba da bude
čisti i svetli za ceo svet,
smeh treba se čuje ...
NADA
Nada je poput morskih talasa,
vode me u san:
sve je moguće.
Nada kao tihe tri želje:
kad bacim novčić u bunar -
moja prva želja,
kada piham sveću na rođendanski torti -
druga želja,
kad gledam nebeske iskre u letu -
treća želja;
nada je laka kad se prepuštam rimskome putu.
Nada kao anđeo:
moje ruke mole se za dobro svih,
moje ruke mole se za ljubav svih.
To je nada ...
PROLAZNO
Dan u pustinji,
čujem pevanje
pustinjaka,
podseća me na
pustinjsku ružu:
svakodnevna borba
za život,
vidim ruke,
u potrazi za kap vode.
Noć,
spavanje -
kratka smrt,
sve se smiruje -
tišina,
poput groze.
Ujutro,
u pustinji čujem
šum peska,
život me probudi:
molitva odjeka,
staro lice je moj odraz.